Agrigen biotech p&l travers biography

Pamela Lindon Travers (engl.Pamela Lyndon Travers; Meriboro, 9. avgust1899 – London, 23. april1996), rođena kao Helen Lindon Gof, bila je australijsko-britanska spisateljica koja je većinu svoje karijere provela u Engleskoj.^[1] Najpoznatija je po seriji dečijih knjiga o Meri Popins, u kojima je glavni lik magična dadilja.

Pisanjem je počela da se bavi još kao tinejdžerka, a kratko je radila i kao profesionalna šekspirovska glumica. Emigrirala u Englesku sa 25 godina i promenila ime u Pamela Lindon Travers, a književni pseudonim P. L. Travers koristi od 1933. godine.

Tokom Drugog svetskog rata, dok je radila za Ministarstvo informacija Velike Britanije, otputovala je u Njujork. Tada ju je kontaktirao Volt Dizni povodom prodajom prava za filmsku adaptaciju knjige Meri PopinsDizni studiju. Posle višegodišnjih pregovora, Volt Dizni je dobio prava i film Meri Popins je premijerno prikazan 1964. godine.

Knjiga Meri Popins adaptirana je kao mjuzikl u pozorištu Vest End 2004. godine, dok je na Brodveju premijerno je prikazan 2006. godine. Film zasnovan na Diznijevim naporima da ubedi P. L. Travers da mu proda filmska prava za Meri Popins, Spasavanje gospodina Banksa, prikazan je 2013. godine. Lik P. L. Travers tumači Ema Tompson.

U nastavku originalnog filma Povratak Meri Popins iz 2018. godine, Meri Popins, koju igra Emili Blant, se vraća da ponovo pomogne porodici Benks.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Helen Lindon Gof, u mladosti zvana Lindon, rođena je 9. avgusta 1899. godine u Meriborou, u pokrajini Kvinslend u Australiji. Njena majka, Margaret Agnes Gof, bila je Australijanka i nećaka Bojda Danlopa Moreheda, premijera Kvinslenda od 1888. do 1890. godine. Njen otac, Travers Robert Gof, bio je bankarski službenik.^[3]

U Meriborou su živeli do njene treće godine, a potom se sele u Brizbejn, gde je rođena njena sestra. Krajem 1905. godine, porodica se preselila u mesto Alora u Kvinslendu, gde je od 1906. pohađala školu. Njen otac, Travers Gof je umro u januaru 1907. godine.

Nakon očeve smrti, zajedno sa svojom majkom i sestrama, preselila u Bourul, u Novom Južnom Velsu, gde je pohađala lokalni ogranak gimnazije Engleske crkve iz Sidneju. Od 1912. godine pohađala je školu Normanherst, u Ešfildu, predgrađu Sidneja. U Normanherstu je zavolela pozorište. Godine 1914. objavila je svoj članak u školskom časopisu, a kasnije te godine režirala je školski koncert. Sledeće godine, igrala je ulogu Nika Vratila u produkciji drame San letnje noći. Želela je da ostvari uspešnu karijeru kao glumica.^[9] Radila je kao blagajnik u Australian Gas Light Company.^[11] Od 1921. godine angažovana je u šekspirovskoj glumačkoj trupi koju je vodio Alan Vilki sa sedištem u Sidneju.

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Prvu ulogu u trupi ostvarila je kao En Pejdž u komediji Vesele žene vindzorske marta 1921. godine. Odlučila je da igra pod umetničkim imenom Pamela Lindon Travers, uzimajući Travers od očevog imena i Pamela jer je mislila da je to „lepo“ ime koje „dobro zvuči“ sa Travers. Sa trupom je išla na turneju po Novom Južnom Velsu, a u osvrtu na njenu izvedbu Titanije u Snu letnje noći, kritičar Frenk Morton iz novina Trijad, napisao je da je njena izvedba bila „previše ljudska”.

Trupa je otputovala na Novi Zeland, gde je Travers upoznala novinara novozelandskog Sana (The Sun). Novinar je jednu njenu pesmu odneo svom uredniku, i ona je objavljena. Nastavila je da šalje radove Sanu, i nakon što je napustila Novi Zeland. Jedno vreme je imala i sopstvenu kolumnu. Njeni radovi objavljivani su u raznim publikacijam. Rečeno joj je da ne pravi karijeru u novinarstvu, pa se okrenula poeziji. Trijad je objavio njenu „Pesmu majke”, u martu 1922. pod imenom „Pamela Jang Travers”. U maju 1923. našla je zaposlenje u Trijadu, gde je dobila diskreciono pravo da popuni najmanje četiri stranice ženskog odeljka, pod nazivom „Žena uzvraća udarac“, u svakom broju. Travers je pisala poeziju, novinarstvo i prozu za njen odeljak. Objavila je i knjigu poezije Gorko slatko.

U Engleskoj

[uredi | uredi izvor]

Dana 9. februara 1924, Travers je napustila Australiju i nastanila se u Londonu. Samo jednom je ponovo posetila Australiju. Četiri godine je pisala poeziju za nedeljnik Irish Statesman.^[11] U Irskoj 1925. godine, upoznala pesnika Džordža Vilijama Rasela (koji je pisao pod imenom "AE") koji je, kao urednik Statsmana, prihvatio neke od njenih pesme za objavljivanje. Preko Rasela, čija je ljubaznost prema mlađim piscima bila legendarna, Travers je upoznala V. B. Jejtsa, Olivera Sent Džona Gogartija i druge irske pesnike koji su podstakli njeno interesovanje za svetske mitologije.

Tokom posete Fontenblou u Francuskoj, Travers je upoznala okultistu Georgija Ivanoviča Gurdžijeva, čiji „sledbenik“ je postala. Otprilike u isto vreme podučavao ju je i Karl Gustav Jung u Švajcarskoj.^[11] Godine 1931. preselila se sa svojom prijateljicom Madž Burnand iz njihovog iznajmljenog stana u Londonu u vikendicu u Saseksu. Tamo je u zimu 1933. godine počela da piše Meri Popins.^[3]Tokom tridesetih, Travers je recenzirala dramu za The New English Weekly i objavila knjigu Moskovska ekskurzija 1934. godine. Meri Popins objavljena je te iste godine sa velikim uspehom. Usledili su mnogi nastavci.^[11]

Tokom Drugog svetskog rata, dok je radila za britansko Ministarstvo informacija, provela je pet godina u SAD. Knjigu Idem morem, idem kopnom objavila je 1941. godine.^[11] Na poziv svog prijatelja Džona Kolijera, američkog komesara za indijanska pitanja, Travers je provela dva leta živeći među Navaho, Hopi i Pueblo Indijancima, proučavajući njihovu mitologiju i folklor.^[20] Travers se vratila u Englesku na kraju rata, i nastavila da piše.^[11] Preselila se u Ulicu Smit br. 50 u Čelsiju u Londonu, koja je danas obeležena spomen—pločom. Vratila se u SAD 1965. godine i postala rezidencijalni pisac na koledžima Radklif, od 1965. do 1966. godine, Smit 1966. i Skrips 1970. godine.^[11] Objavljivala je razne radove i uređivala Parabolu: časopis za mitove i tradiciju od 1976. do svoje smrti.^[11]

Meri Popins

[uredi | uredi izvor]

Već 1926. godine Travers je objavila kratku priču „Meri Popins i prodavac šibica“, koja je predstavila lik dadilje Meri Popins i uličnog umetnika Berta.^[22][23] Objavljena u Londonu 1934, Meri Popins, je bila njen prvi književni uspeh. Usledilo je sedam nastavaka, poslednji 1988. godine, kada je Travers imala 89 godina.^[24]

Gostujući u radio programu BBS radija 4 u maju 1977. godine, Travers je otkrila da ime „M. Popins“ potiče iz priča iz detinjstva koje je izmislila za svoje sestre i da još uvek poseduje knjigu iz te ere sa ovim imenom upisanim.^[25] Njena pra tetka, Helen Morehead, koja je živela u Vulari u Sidneju, i govorila je „trk u krevet“ (Spit spot, into bed), verovatno je poslužila kao inspiracija za ovaj lik.^[26][27]

Diznijeva verzija

[uredi | uredi izvor]

Muzička filmska adaptacija knjige Meri Popins, Dizni studio premijerno je prikazao 1964. godine. Ulogu Meri Popins igrala je Džuli Endruz za šta je dobila i Oskar za najbolju glumicu u glavnoj ulozi. Film je uglavnom je zasnovan na istoimenom originalnom romanu iz 1934. godine, kao i nastavku Meri Popins se vraća iz 1935. godine. Romane su volele Diznijeve ćerke kada su bile deca, pa je Dizni 20 godina pokušavao da otkupi filmska prava.[^[28] Godine 1961. Travers je stigla u Los Anđeles letom iz Londona, a njenu kartu u prvoj klasi platio je Dizni, i na kraju je pristala da proda prava, dobrim delom zato što je bila u teškom finansijskom stanju. ^[29] Travers je bila savetnik u produkciji, ali nije odobravala Popinsov lik u Diznijevoj verziji. Osećala se ambivalentno u vezi sa muzikom i toliko je mrzela upotrebu animacije da je isključila bilo kakve dalje adaptacije serije.^[30] Nije dobila pozivnicu za premijeru filma sve dok nije „osramotila jednog Diznijevog direktora da ga pozove“. Na after-partiju je glasno rekla "Prva stvar koja treba ukloniti je sekvenca animacije." Dizni je odgovorio: „Pamela, taj brod je već isplovio“ i otišao.

Toliko joj se nije dopala Diznijeva adaptacija i način na koji je postupano prema njoj tokom produkcije, da, kada joj je producent Kameron Mekintoš prišao godinama kasnije da napravi britanski mjuzikl, ona je pristala samo pod uslovima da samo britanski pisci budu uključeni i niko iz originalnog filma.^[31][32] To je posebno odnosilo na braću Šerman. Međutim, originalne pesme iz filma iz 1964. godine su bile dozvoljene.^[33] Te uslove je čak navela i u testamentu.^[34][35]

U intervjuu iz 1977. godine za BBS radio, Travers je izjavila o filmu: „Gledao sam ga jednom ili dvaput, i naučio sam da živim sa njim. Glamurozan je i dobar film na svom nivou, ali mislim da ne liči baš na moje knjige.“^[36][37]

Kasniji filmovi

[uredi | uredi izvor]

Film iz 2013. Spasavanje gospodina Banksa je dramatizovano radni proces tokom planiranja filma Meri Popins, ali i Traversinog ranog života, povlačeći paralele sa Meri Popins i detinjstvom autorke. U filmu igraju Ema Tompson kao P. L. Travers i Tom Henks kao Volt Dizni.

Godine 2018, 54 godine nakon izlaska originalnog filma Meri Popins, objavljen je nastavak pod nazivom Povratak Meri Popins, sa Emili Blant u glavnoj ulozi. Radnja filma je smeštena 25 godina nakon događaja iz prvog filma, u kojem se Meri Popins vraća da pomogne Džejn i Majklu godinu dana nakon porodične tragedije.

Lični život

[uredi | uredi izvor]

Travers nije želela da iznosi detalje o svom ličnom životu, rekavši da se „najviše poistovećuje sa Anonimusima kao spisateljica“ i pitala je da li su „biografije uopšte od koristi“. Patriši Demers je bilo dozvoljeno da je intervjuiše 1988. godine, ali ne i da pita o njenom ličnom životu.^[11]

Travers se nikada nije udavala.^[11] Iako je tokom svog života imala brojne prolazne veze sa muškarcima, živela je više od decenije sa Madž Bernand, ćerkom ser Frensisa Bernanda, dramskog pisca i bivšeg urednika Punch magazina. Delile su stan u Londonu od 1927. do 1934. godine, a zatim su se preselile u vikendicu blizu Mejfilda u Istočnom Saseksu, gde je Travers objavila prvu knjigu Meri Popins. Njihov odnos je, po rečima jednog biografa, bio „intenzivan“, i podjednako dvosmislen.

U dobi od 40 godina, dve godine nakon što je počela da živi sama, Travers je usvojila dečaka iz Irske kojem je dala ime Kamil Travers. dečak je bio unuk Džozefa Hona, prvog biografa V. B. Jejtsa, koji je sa suprugom odgajao svojih sedmoro unučadi. Kamil nije bio svestan svog pravog porekla ili postojanja braće i sestara sve do 17. godine, kada je Entoni Hon, njegov brat blizanac, došao u London i pokucao na vrata Traversove kuće u ulici Smit 50 u Čelziju.^[38][39] Preko Kamila, Travers je imala troje unučadi.^[40]

Dobila je Orden Britanske imperije (OBE) na novogodišnjim počastima 1977. godine. Umrla je u Londonu 23. aprila 1996. u 96 godini.^[41] Iako nikada nije u potpunosti prihvatila način na koji je Diznijeva filmska verzija Meri Popins prikazala njenu dadilju, film ju je učinio bogatom.^[42] Vrednost njene imovine u septembru 1996. godine, procenjena je na 2.044.708 funti.^[43]

Travers krater

[uredi | uredi izvor]

U njenu čast nazvan je krater na planeti Merkur 2018. godine.^[44]

Beletristika

[uredi | uredi izvor]

• Meri Popins, 1934.
• Meri Popins se vraća, 1935.
• Idem morem, idem kopnom, 1941.
• Tetka Sas, 1941.
• Ah Vong, 1943.
• Meri Popins otvara vrata, 1943.
• Džoni Dilejni, 1944.
• Meri Popins u parku, 1952.
• Prodavnica medenjaka, 1952.
• Gosp. Vigova rođendanska zabava, 1952.
• Magični kompas, 1953.
• Meri Popins od A do Š, 1962.
• Lisica u jaslama, 1963.
• Prijatelj majmun, 1972.
• Meri Popins u kuhinji, 1975.
• Dva para cipela, 1980.
• Meri Popins u Trešnjevačkoj ulici, 1982.
• Meri Popins i kuća u komšiluku, 1988.

Zbirke

[uredi | uredi izvor]

• Priče iz Meri Popins, 1952.

Publicistika

[uredi | uredi izvor]

• Moskovska ekskurzija, 1934.
• Georgij Ivanovič Gurdžijev , 1973
• O Uspavanoj lepotici, 1975.
• Šta pčela zna, 1989.

Reference

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]

• Burness, Edwina; Griswold, Jerry (zima 1982). „P. L. Travers, The Art of Fiction”. The Paris Review (63). 
• Lawson, Valerie (1999). Out of the Sky She Came: The Life of P.L. Travers, Creator of Mary Poppins. ISBN 978-0-7336-1072-1. 
• Lawson, Valerie (2005). Mary Poppins She Wrote. Aurum Press. ISBN 978-1-84513-126-5. 
• Lawson, Valerie (2006). Mary Poppins, She Wrote: The Life of P. L. Travers. Simon & Schuster. ISBN 978-0743298162. .
• Demers, Patricia (1991). P.L. Travers. Twayne Publishers. ISBN 978-0-8057-7005-6. 
• Cesare Catà, La sapienza segreta di Pamela L. Travers, saggio introduttivo a La sapienza segreta delle api, Liberilibri, Macerata, 2019
• Dooling Draper, Ellen; Koralek, Jenny, ur. (1999). A Lively Oracle: a Centennial Celebration of P. L. Travers, Creator of Mary Poppins. New York: Larson Publications. Arhivirano iz originala 07. 08. 2007. g. Pristupljeno 06. 05. 2022. 
• Travers, P.L. (1970—1971), „George Ivanovitch Gurdjieff (1877–1949)”, Man, Myth and Magic: Encyclopedia of the Supernatural, London: Purnell , 12 vol.; reprinted in International Gurdjieff Review 3.1 (Fall 1999), In Memoriam: An Introduction to Gurdjieff

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]